Prije Abrahama:
” Kada je Adam imao sto trideset godina, rodio mu se (prvi) sin, njemu sličan, po njegovom obličju, i dao mu je ime Sit…
Kada je Sit imao sto pet godina, rodio mu se (prvi sin) Enos…
Kada je Enos imao devedeset godina, rodio mu se (prvi sin) Kajinan…
Kada je Kajinan imao sedamdeset godina, rodio mu se (prvi sin) Mahalalel…
Kada je Metuzalem imao sto osamdeset i sedam godina, rodio mu se (prvi) sin…
Kada je Lameh imao sto osamdeset i dvije godine, rodio mu se (prvi) sin. Dao mu je ime Noje,∗ rekavši: „On će nam donijeti utjehu u našem poslu i u mukama naših ruku. ” 1. Moj. 5
“Zato se Sara sama u sebi nasmija; jer pomisli: “Kad sam već uvenula, zar da još pomišljam na ljubav? I moj je gospodar isto tako star.” Pos.18.12
” Onda on (Bog) reče: “Vratit ću se k tebi kad isteče vrijeme trudnoće; a tvoja žena Sara imat će sina.” Iza njega, na ulazu u šator, Sara je prisluškivala.
Abraham i Sara bijahu u odmakloj dobi, ostarjeli. U Sare bijaše prestalo što biva u žena.
Zato se u sebi Sara smijala i govorila: “Pošto sam uvenula, sad da spoznam nasladu? A još mi je i gospodar star!
Onda Jahve upita Abrahama: “A zašto se Sara smijala i govorila:
Kako ću rod roditi ja starica?
Zar je Jahvi išta nemoguće? Navratit ću se k tebi kad isteče vrijeme trudnoće: Sara će imati sina.
Sara se napravi nevještom govoreći: “Nisam se smijala.” Jer se prestrašila. Ali on reče: “Jesi, smijala si se! ” ” Postanak 18, 10-14
“Tada je Abram pao ničice,
nasmijao se i rekao u svom srcu: „Hoće li
se čovjeku od sto godina roditi dijete, i hoće
li Sara, žena od devedeset godina, roditi?”
…A Bog mu na
to reče: „Tvoja žena Sara zaista će ti roditi
sina, i dat ćeš mu ime Izak*.” 1. Moj.17.18,19
“Abrahamu bijaše stotinu godina kad mu se rodio sin Izak (Smješak). Sara reče: “Dade mi Bog da se nasmijem, i tko god to čuje nasmijat će mi se.”
Zatim je dodala: „Tko bi
rekao da će Sara Abramu dojiti djecu? A
ipak sam Abramu rodila sina u njegovoj starosti.” Post.21.6
*„Isak” [heb. Jichak] znači „smješko”.