“Abraham je bio star i zašao u godine; a Gospodin je blagoslovio Abrahama u svemu.
Tako je Abraham rekao svojem najstarijem sluzi u svojoj kući, koji je upravljao svim njegovim imanjem: “Stavi svoju ruku
pod moje stegno, da te zakunem Gospodinom, Bogom
neba i Bogom zemlje, da nećeš uzeti mojem sinu ženu između kćeri Kanaanaca među kojima boravim, nego ćeš otići u moj rodni kraj mojoj
rodbini i ondje ćeš uzeti ženu za mojega sina Izaka.” 1. Moj. 24. 1-4
“A sluga mu rekao: “A ako žena neće poći za mnom u ovu zemlju. Moram li ja onda povesti tvojega sina natrag u zemlju
iz koje si došao?”
Abraham mu rekao: “Pazi da ondje ne povedeš mojega sina.
Gospodin, Bog neba, koji me je odveo iz kuće mojega oca i iz mojega rodnog kraja, i koji mi je rekao i zakletvom obećao, rekavši:
‘Tvojem ću potomstvu dati ovu zemlju,’
on će poslati anđela svojega pred tobom i ti ćeš odande dovesti ženu mojem sinu.
Ako li žena neće poći s tobom, onda tebe ne veže ova zakletva; ali nipošto ne smiješ ondje natrag odvesti mojega sina.”
- Moj. 24, 5-8
“12 Onda je on rekao: “Gospodine, Bože Abrahama, mojega gospodara, daj mi uspjeha danas i udijeli milost Abrahamu, mojem gospodaru.
13 Evo, ja stojim ovdje pokraj studenca i kćeri žitelja ovoga grada izlaze zagrabiti vodu.
14 Neka bude da djevojka kojoj reknem:
‘Molim te, spusti svoj vrč da se napijem,’ a ona odgovori: ‘Napij se, pa i deve ću ti napojiti,’ onda je to ona koju si odredio za Izaka, svojega slugu, i po tomu ću spoznati da si iskazao milost mojem gospodaru.”
15 I dogodilo se da on još nije ni izrekao svoje molitve, i gle, došla je Rebeka kći Betuelova, sina Milke, žene Abrahamova brata Nahora, svojim vrčem na ramenu. 16 A djevojka je bila veoma lijepa, djevica, koju još muškarac nije tjelesno spoznao…
17 Sluga je pritrčao njoj u susret i rekao: “Daj mi malo vode da se napijem iz tvojega vrča.”
18 A ona je odgovorila: “Napij se, gospodaru.” … “I tvojim ću devama naliti dok se ne napiju.” …
21 A čovjek ju samo promatrao, a ostao šuteći da vidi je li Gospodin dao uspjeha njegovu putu ili ne.
22 Kad su se deve napile, čovjek je uzeo nosnu viticu, pola šekela zlata tešku, i dvije narukvice za njezine ruke, deset šekela zlata teške.
23 Onda ju zapitao: “Čija si ti kći?
48 Onda sam se duboko poklonio Gospodinu, i blagoslivljao sam Gospodina, Boga Abrahama, mojega gospodara, koji me je
vodio pravim putom …
50 Onda su odgovorili Laban i Betuel, rekavši:
“Od Gospodina to dolazi, mi ti ne možemo reći ni da ni ne. 51 Eto, Rebeka je pred tobom; uzmi je pa idi da bude žena sinu tvojega gospodara,
kako je odredio Gospodin.”
52 …kad je čuo Abrahamov sluga njihov pristanak, bacio se na kolje- na pred Gospodinom sve do zemlje.
53 Onda je sluga … darovao Rebeki. I …bratu i… majci
57 A oni su rekli: “Pozovimo djevojku i nju zapitajmo.”
58 Tada su pozvali Rebeku i rekli joj: “Ho- ćeš li ići s ovim čovjekom?” Ona je rekla: “Hoću ići.” Tako je sluga uzeo Rebeku i otišao.
62 A Izak se baš vraćao od studenca La- haj-Roi, jer je prebivao na Jugu.
63 Predvečer je Izak izišao na polje promatrati; i kako je on podignuo svoje oči i pogledao, a to su dolazile deve. 64 Onda je Rebeka podigla svoje oči, pa kad je opazila Izaka, spustila se brzo s deve, 65 pa zapitala slugu: “Tko je onaj ondje čovjek koji ide preko polja u susret nama?”
Sluga je odgovorio: “To je moj gospodar.”
A ona je uzela koprenu i pokrila se.
66 I sluga je ispripovjedio Izaku sve što je uradio.
67 Tada je Izak poveo Rebeku u šator svoje majke Sare; uzeo je Rebeku i ona mu postala žena, i on ju je ljubio. ” 1. Moj. 24.
Tako se Izak utješio nakon smrti svoje majke.” 1. Moj. 24