“A kad su njegova braća vidjela, da ga njihov otac više voli nego svu njegovu braću, zamrzili su ga, te nisu mogli s njim
lijepo govoriti.
Jedanput je Josip sanjao i pripovjedio san svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili. On im je pripovijedao:
“Čujte kakav sam imao san.
Bili smo ondje i vezali snoplje u polju.
Onda gle, moj se snop uspravio i ostao stojeći, a vaši se snopovi postavili unaokolo i klanjali se mojem snopu.”
Onda su mu njegova braća rekla: “Ti još hoćeš kraljevati nad nama i vladati s nama?” Tako su ga još više zamrzili zbog njegovih snova i njegovih riječi.
Onda je drugi put sanjao i opet san pripovjedio svojoj braći, i rekao:
“Gle, sanjao sam opet jedan san. Ovaj put, sunce, mjesec i jedanaest zvijezda klanjali su mi se.”
Kad je to pripovjedio svojem ocu i svojoj braći, ukorio ga njegov otac i rekao mu: “Kakav je to san koji si imao?
Zar da ja, tvoja majka i tvoja braća zaista dođemo i da se pred tobom do zemlje poklonimo?”
I otada su mu bila njegova braća zavidna, ali otac je to pamtio.”
1. Moj. 31. 4 – 10
“Kad je Jakov čuo da ima žita u Egiptu, rekao je svojim sinovima: “Što tu
zurite jedan u drugoga?”
I još je rekao: “Zaista čuo sam da ima žita u Egiptu. Idite i kupite nam ondje žita da ostanemo na životu i ne pomremo.”
I tako su desetorica braće Josipove sišli kupiti žita u Egiptu.” 1.Moj. 42. 1-3
” I tako su došli među drugima, koji su pridolazili, i Izraelovi sinovi da bi kupili žita, jer je i u zemlji Kanaan vladala glad.
A Josip je bio upravitelj u zemlji; on je
bio koji je prodavao žito svima ljudima u
zemlji. I Josipova braća su došla i poklonila se pred njim sve do zemlje.”
Josip je vidio svoju braću i prepoznao ih, ali se pravio njima kao stranac, oštro se otresao na njih i rekao im: “Odakle dolazite?” Oni su odgovorili: “Iz zemlje Kanaan, da bi kupili žita.”
Tako je Josip je prepoznao svoju braću, a oni njega nisu prepoznali.
Onda se Josip sjetio snova koje je nekada sanjao o njima…” 1. Moj. 42. 5-9
“Tada je Izrael ugledao Josipove sinove i upitao je: „Tko su ovi?”
Josip odgovori svom ocu: „To su moji sinovi koje mi je
Bog ovdje dao.”
Tada on reče: „Molim te, dovedi ih da ih blagoslovim.” … a on ih je
poljubio i zagrlio. Zatim Izrael reče Josipu: „Nisam se nadao da ću vidjeti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje
potomstvo.” 1. Moj. 8-11
Onda se Izrael poklonio (Josipu) nad uzglavljem postelje. 1. Moj. 47.31
13 Zatim je Josip uzeo obojicu, …, i doveo ih
bliže njemu. 14 Izrael je ispružio desnu
ruku i stavio je na Jefremovu glavu, iako
je bio mlađi, a levu ruku na Manasijinu
glavu. Namjerno je tako položio ruke,
premda je Manasija bio prvenac.
15 On je blagoslovio Josipa i rekao: „Bog kome su
služili očevi moji Abram i Izak, Bog koji je
bio moj pastir cijelog života pa sve do danas, 16 anđeo koji me je izbavljao iz svake nevolje, neka blagoslovi ove dječake.
Neka nose moje ime i ime mojih očeva,
Abrama i Izaka, i neka na zemlji postanu
mnogobrojni.” 1. Moj. 48.