“Cijeli zbor Izraelovih sinova krenuo je iz pustinje Sin prelazeći
dio po dio puta, kako im je Gospod naredio, i ulogorili su se u Rafidinu. Ali tu nije bilo vode da narod pije. I narod se prepirao s Mojsijem: „Daj
nam vode da pijemo.” A Mojsije im je rekao: „Zašto se prepirete sa mnom? Zašto iskušavate Gospoda?” Narod je i dalje bio žedan, pa je gunđao protiv Mojsija i govorio: „Zašto si nas izveo iz Egipta da nas i naše sinove i našu stoku pomoriš žeđu?” Na kraju je Mojsije zavapio Gospodu: „Šta da radim s ovim narodom? Još malo pa će me kamenovati!”
Tada Gospod reče Mojsiju: „Izađi pred narod i uzmi sa sobom nekoliko izraelskih starešina i svoj štap kojim si udario po Nilu. Uzmi ga u ruku i idi. Ja ću stajati pred tobom na stijeni na Horebu. Udari u stijenu i iz nje će poteći voda, pa neka narod pije.” Mojsije je učinio tako pred izraelskim starešinama. To mjesto je nazvao Masa i Meriba,∗
zato što su se Izraelovi sinovi prepirali i zato što su iskušavali
Gospoda, govoreći: „Je li Gospod među nama ili nije?” 2. Moj. 17.1-7
„Masa” znači „iskušavanje, kušnja”.
„Meriba” znači „prepirka, svađa, sukob”.