“Moraš prvo da se otmeš, da te svi izgube, niko da te nema. Moraš od svakog da odeš, i da sebi oprostiš što si otišao, što te nigde nema, što nisi tamo gde si potreban. Moraš da odeš i da budeš sam i vidiš ko si, i onda sebi da oprostiš što si to što jesi, i da oprostiš sebi što nisi sve ono što si želeo da budeš. I tek onda da se vratiš, da se daš onima koji su ti oprostili što si otišao, koji su ti oprostili što nisi ono što su oni hteli da postaneš i koji su te prihvatili onakvog kakav si sada.” D.S.

“Prvog dana u tjednu rano ujutro, još za mraka, dođe Marija Magdalena na grob i opazi da je kamen s groba dignut.
2 Otrči stoga i dođe k Šimunu Petru i drugom učeniku, kojega je Isus ljubio, pa im reče: “Uzeše Gospodina iz groba i ne znamo gdje ga staviše.”
3 Uputiše se onda Petar i onaj drugi učenik i dođoše na grob

….
10 Potom se učenici vratiše kući.
11 A Marija je stajala vani kod groba i plakala.
12 Zaplakana zaviri u grob i ugleda dva anđela u bjelini kako sjede na mjestu gdje je ležalo tijelo Isusovo – jedan kod glave, drugi kod nogu.
13 Kažu joj oni: “Ženo, što plačeš?” Odgovori im: “Uzeše Gospodina mojega i ne znam gdje ga staviše.”
14 Rekavši to, obazre se i ugleda Isusa gdje stoji, ali nije znala da je to Isus.
15 Kaže joj Isus: “Ženo, što plačeš? Koga tražiš?” Misleći da je to vrtlar, reče mu ona: “Gospodine, ako si ga ti odnio, reci mi gdje si ga stavio i ja ću ga uzeti.”
16 Kaže joj Isus: “Marijo!” Ona se okrene te će mu hebrejski: “Rabbuni!” – što znači: “Učitelju!”
17 Kaže joj Isus: “Ne zadržavaj se sa mnom jer još ne uziđoh Ocu, nego idi mojoj braći i javi im: Uzlazim Ocu svomu i Ocu vašemu, Bogu svomu i Bogu vašemu.” Ev. Ivan 20.20.

Naslov, citat: Draško Sikimić